Разговор о књизи „Миомир Вукобратовић: Пионир роботике“ и промоција издања на енглеском језику

Музеј науке и технике и Службени гласник са изузетним задовољством позивају Вас на разговор о књизи

„Миомир Вукобратовић: Пионир роботике“
и промоцију издања на енглеском језику,

у четвртак, 21. маја 2026. године, у 18 часова,

у Музеју науке и технике (Скендер – бегова 51).

Учествују:
Гордана Петковић Срзетић, уредница издања, Службени гласник
Марина Вукобратовић Каран, кћи Миомира Вукобратовића
др Александар Родић, Центар за роботику, Институт „Михајло Пупин“
др Бранислав Боровац, професор емеритус, Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду
Иван Станић, приређивач, виши кустос Збирке роботике Музеја науке и технике.

Модератор: Лидија Јакшић, Музеј науке и технике.

Монографија „Миомир Вукобратовић: Пионир роботике“, у издању Службеног гласника из Београда, награђена је посебним признањем за допринос у области науке на 68. Међународном београдском сајма књига.

О монографији:

“Пионир роботике, монографија о Миомиру Вукобратовићу настала је са намером да на једном месту систематично осветли живот, научно дело и интелектуално наслеђе српског научника чији је допринос светској роботици неоспоран, а који је у домаћој јавности дуго остајао недовољно видљив. Књига представља свеобухватан и документован приказ једне изузетне научне каријере и њеног трајног утицаја на развој савремених технологија.
Кроз живот и рад једног од пионира хуманоидне роботике, књига открива како су настајале визионарске замисли и теорије на којима се и данас заснива развој интелигентних машина, посебно чувена Зеро Момент Поинт терија хода, без које немогуће замислити модерне хуманоидне роботе.
Ова публикација превазилази класичне оквире класичне научне биографије и представља професора Вукобратовића као изузетну и свестрану личност– врхунског научника, хаирзматичног професора и страственог истраживача широких интересовања.
Истовремено, читалац упознаје Професора Вукобратовића и као изузетног педагога и ментора, који је својим знањем, радном етиком и личним примером обликовао генерације младих истраживача , али и као човека изражене уметничке сензибилности– љубитеља музике, позоришта и врсног виолинисту.
Као уредничка препорука ова књига је намењена свима који воле инспиративне приче о изузетним личностима, иноваторима и визионарима, али и онима који желе да разумеју како знање, радозналост и истрајност могу да мењају свет. Истовремено монографија почива на темељној научној основи и садржи комплетну, систематизовану библиографију професора Вукобратовића, што је чини драгоценим и поузданим извором за истраживаче, студенте и стручну јавност.”, Гордана Петковић Срзентић.

Миомир Вукобратовић и Београдска школа роботике

Прва интензивнија истраживања на пољу роботике у Србији почела су шездесетих година на Институту „Михајло Пупин“, где је зачета Београдска школа роботике. У њеним почецима врло су истакнути били радови професора Миомира Вукобратовића (1931–2012), нашег најпознатијег истраживача у овој области, који је оставио велики траг у светској хуманоидној роботици. Вукобратовић је, заједно са бројним истраживачима из других научних установа у нашој земљи, водио Београдску школу роботике. Вукобратовићеви први радови били су из области математичког моделовања антропоморфних активних механизама. Међутим, најважнији корак у развоју Београдске школе роботике био је његов рад о тачки нула момента, објављен 1969. године. Реч је о теоријском моделу кретања хуманоидног робота на коме се и данас заснива кретање свих врста андроида. Пре него што је овај модел кретања почео да се примењује код хуманоида, роботи су имали велики проблем са одржавањем равнотеже у покрету. Принцип који је осмислио професор Вукобратовић и данас се примењује код многих човеколиких робота, укључујући и АСИМО робота. Већ током 1971. године истраживања су се окренула практичном раду и развоју првог активног егзоскелета, врсте роботског одела, активног механичког уређаја који има антропоморфну природу, носи се уз тело са наменом да повећа снагу и брзину кретања човека. Вукобратовић је са сарадницима у Србији развио први комплетан егзоскелет за покретање екстремитета параплегичара, градећи га од крутог материјала и неколико мотора, снабдевен електропнеуматским и електромеханичким моторима, а био је у употреби већ 1974. године. У историји светске роботике познато је да је овај пионирски допринос Београдске школе роботике, која је покренула читаву област истраживања модуларних активних ортопедских помагала, допринео каснијој рехабилитацији хиљада пацијената.

Збирка роботике Музеја науке и технике

Одсек аутоматике и роботике Музеја науке и технике истражује, сакупља и презентује материјал од значаја за историју ових области на територији Србије и света. Научноистраживачке институције, као што је Институт „Михајло Пупин“ из Београда, сврставају се у пионире на пољу роботике код нас, а средином шездесетих година прошлог века биле су међу водећим у свету. Из тог периода познате су „Београдска шака“ и „Активни егзоскелети“ који се налазе у сталној поставци Музеја науке и технике.