back to top
image

Ja nisam više željan da me ko voli, nego da svi zavole lišće

Instalacija

Uroš Krčadinac

Ja nisam željan da me ko voli, nego da svi zavole lišće – u pitanju je rečenica iz romana Dnevnik o Čarnojeviću Miloša Crnjanskog, čije se delo nalazi u središtu Uroševog najnovijeg rada. Služeći se rekurentnim neuralnim mrežama (tzv. RNN LSTM/GRU) i drugim tehnikama mašinskog učenja, Uroš je napravio računarski program koji podražava (i parodira) stil Crnjanskog. Sabrana dela Crnjanskog činila su tekstualni korpus za treniranje algoritama (tzv. training data), na osnovu kojih je računar napravio neku vrstu internog statističkog modela njegove književnosti. Linearni tekst ovim je postupkom pretvoren u niz verovatnoća: u dijagram, matematičko stablo koje prikazuje kako se reči granaju, kako iz jedne reči niču druge reči, poput lišća, i tako u nedogled. Ovaj dijagram – prikazan u obliku animiranog interaktivnog interfejsa – predstavlja arborizovani remiksovani multi-roman koji se gleda isto koliko se i čita.
Društveno-medijski kontekst rada tiče se savremenog stanja u kojem tekst više ne pripada domenu književnosti i teorije, nego je u vlasništvu digitalne ekonomije: tekst je pre svega digitalni podatak i Internet roba. Mašine čitaju i pišu, kompanije projektuju rečnike kao privatne baze podataka, a reči se statistički analiziraju, rangiraju, mere i prodaju. Primera radi, reč „dobro” algoritmi čitaju kao indikator spremnosti na kupovinu, dok je reč „poezija” na današnjoj pretraživačkoj berzi za reklamne tekstove vredela 172.56 dinara. Ovakav tekstualni režim izaziva nove književne prakse. “Zašto ne bismo”, Uroš se pita, “tehnike korporativne analize teksta upotrebili kao autorski postupak? Nova dada je data-dada.”
Pre 100 godina, u svojoj Pantologiji novije srpske pelengirike, Stanislav Vinaver takođe je parodirao Crnjanskog, istovremeno se sprdajući i celokupnim tadašnjim kulturno-medijskim sistemom. Vinaver je bio matematičar po obrazovanju, ali ga danas pamtimo kao pisca modernistu. „Da je Vinaver danas živ”, kaže Uroš, „siguran sam da bi bio književni robotičar. Pravio bi ovakve stvari. Moj rad u stvari nije omaž Crnjanskom, nego Vinaveru.”