The Museum of Science and Technology is presenting to the public for the first time models and mock-ups made on the basis of the first registered patent applications in Serbia at the Office for the Protection of Industrial Property (today's Intellectual Property Office of the Republic of Serbia). Patents from the interwar period, when industrialization was just beginning in Serbia, will be displayed, most often inspired by everyday problems and needs of citizens, as well as by improving products for the market - from cauldrons for baking brandy, through a self-rocking cradle and a covered bicycle (bicycle cart), to a device for making cigarettes, barbecues and many others. Part of the exhibition will be dedicated to realized patent applications from the collection of the Museum of Science and Technology, including patents by the giants of Serbian science, academician Mihailo Petrović Alas, dr. Vladimir Stanojević and academician Miomir Vukobratović.
The authors of the exhibition are Dušan Petrović and Saša Šepec, museum advisors of the Museum of Science and Technology. The exhibition models were created by Dejan Vračarević, a designer and long-time collaborator of the Museum of Science and Technology in the field of restoration and protection of technical exhibits.
As part of the exhibition, which will be available to the public from December 13, 2024 to March 31, 2025, accompanying programs are planned.
Invention and patent protection in Serbia
The Second Industrial Revolution, from 1870 to 1914, brought about rapid technological development, which led to the adoption of the Paris Convention for the Protection of Industrial Property in 1883. The Kingdom of Serbia was among the first 11 countries to sign this convention, although it had gained independence only five years earlier. The most significant inventors in the period before World War I were Ljubomir Klerić, Kosta Milovanović Koka, Mihailo Petrović Alas and Vladimir Stanojević. Since the Kingdom of Serbia did not have a competent authority to issue patents at that time, they protected their inventions in Austria-Hungary, France, Great Britain and the USA. Far more significant inventions during that period were created by Serbian inventors who lived and worked in other countries – Nikola Tesla (USA), Mihajlo Pupin (USA), Ognjeslav Stepanović Kostović (Russia), Andrija Radovanović, chief engineer of Škoda in Plzen, as well as Milutin Milanković, who lived and worked in Vienna at the time.
Only after World War I, in 1920, were the conditions for the establishment of the Office for the Protection of Industrial Property, whose jurisdiction included matters related to the protection of patents, designs, models and trademarks, and its successor is today's Intellectual Property Office. The first Law on the Protection of Industrial Property was adopted in 1922.
Први патент регистрован у Управи за заштиту индустријске својине био је „Строј за печење ракије“, на име Милана Јовановића, казанџије из Новог Сада, пренесен мађарски патент из 1909. године, а први који је одобрила наша Управа био је „Сама себе љуљајућа колевка“, на име Адема Субашића, сајџије из Сарајева.
Како је у овом периоду почела да се развија и домаћа индустрија у Краљевини СХС, поред физичких лица, носиоци патената постају и домаћа предузећа.
Међу проналазачима у првој деценији рада Управе издвајају се Добривоје Божић (инжењер у Министарству железница Краљевине СХС), Михаило Петровић Алас, Владимир Станојевић (бригардни санитетски лекар), Сергије Балтић, Светозар Варићак (чувени математичар, наставник математике Милутину Миланковићу и Ђури Курепи, Ајнштајнов сарадник на геометријској интерпретацији теорије релативности).
Завод за интелектуалну својину у својој дугој историји пратио је судбину осам држава – од Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до Републике Србије, у којима је био централни орган надлежан за послове индустријске својине, иновирајући прописе и законе у складу са светским трендовима, а од 1994. године надлежан је и за послове ауторских и сродних права. Наши савремени закони за заштиту патената усклађени су са европским прописима, Република Србија потписница је скоро свих међународних уговора у области патената, а Европској патентној организацији приступила је 2010. године.