Техника у боји>Жута + наранџаста

Вредновање експоната у техничким музејима
Експонате у техничким музејима кустоси најчешће вреднују посматрајући их кроз призму научно-техничке и технолошке иновативности, као и шири друштвени контекст, значај и утицај који су имали у времену свог настанка. Додатни фактори који утичу на вредновање укључују локални значај, укупан број сачуваних примерака, форме и друге сличне аспекте.

Међутим, шта се догађа када у обзир узмемо „мање битну“ карактеристику попут боје? Шта нам историја развоја науке, технике и технологије може рећи о употреби боја? Почетком индустријализације, технологија је задржавала своје изворне боје – метала и дрвета – јер је у фокусу била функционалност, а не естетика. Бојење је првенствено уведено ради заштите металних делова машина и уређаја од корозије, при чему су се најчешће користиле црна, сива и зелена боја.

Током 19. века, у лабораторијама су створени први синтетички пигменти, што је омогућило ширу доступност боја независну од природних ресурса. У овом периоду, индустрија дечјих играчака доживљава значајан напредак, захваљујући проналаску машине за обраду челичних лимова 1815. године, која је омогућила масовну производњу играчака од белог лима. Од 1880. године, офсетна штампа на лиму омогућила је масовно бојење играчака у различите боје.

Почетком 20. века, с развојем електричних уређаја, техничке опреме и аутомобилске индустрије, као и науке материјала и хемијске индустрије, боја постаје важна карактеристика за разликовање производа на тржишту. Беле, беж и пастелне боје почињу да се користе све чешће. Након Другог светског рата, масовна употреба боја се шири у аутомобилима, кућним уређајима и другим производима. Појава пластике додатно је олакшала употребу боја, јер се овај материјал лако боји. Боје се интензивно користе у производњи кућних апарата попут фрижидера, телевизора, пегли, телефона, намештаја и других производа. Данас је боја неизоставан елемент у креирању савремене технологије и служи за истицање најважнијих елемената и детаља.

Музеолошки експеримент: Боја у фокусу
Вођени идејом да боју ставимо у центар нашег истраживања, одлучили смо да спроведемо музеолошки експеримент. Експонати одређене боје, изложени заједно, могу нам испричати нове музејске приче о збиркама, наслеђу, дизајну, трендовима, као и о развоју технике и технологије. Претражили смо збирке Музеја науке и технике и ангажовали кустосе у потрази за експонатима који су делимично или потпуно обојени у одабране боје.

Жута и наранџаста боја присутне су још од најстаријих пећинских цртежа. У природним облицима, ове боје су често биле отровне, а кроз историју су имале како позитивну, тако и негативну конотацију. Развојем синтетичких пигмената њихова употреба постала је сигурнија, што је омогућило ширу и разноврснију примену. Осим својих пријатних нијанси, ове боје се често користе у специфичним индустријама, дизајну, као и за знакове упозорења и одређене професије.