Егзоскелети

Произвођач: Институт Михајло Пупин

Место и време настанка: Београд, СФРЈ, 1972. и 1974. година

Димензије (cm): 30 . 60 . 150

Инвентарни број: Т:91.4; Т:91.5

Крајем шездесетих година 20. века у Лабораторији за роботику Института Михајло Пупин започет је пионирски рад на развоју активних егзоскелета и учињен први корак у области хуманоидне роботике. Током 1969. године развијен је, као први у свету, активни егзоскелет за антропоморфни ход. Особама са параплегијом надокнађивао је 50% снаге потребне за кретање. Уређај је тестиран у неколико медицинских установа у земљи и иностранству. Најуспелија верзија активног егзоскелета, на пнеуматски погон и компјутерски програмирана, тестирана је на Клиници за ортопедску хирургију и трауматологију у Београду 1972. године. Активни егзоскелет са електромеханичким моторима израђен је и тестиран 1974. године. То је био први у свету примерак активног егзоскелета који је користио електромоторе као актуаторе и може се сматрати претходником савремених хуманоидних робота. 

Професор Миомир Вукобратовић, дугогодишњи руководилац Лабораторије за роботику, творац је Теорије тачке нула момента (ZMP – Zero Moment Point) којом је решен проблем хода бипедалних робота (хуманоида). Теорија је добила име по тачки на стопалу у којој је резултантни моменат свих сила једнак нули. Вукобратовићева теорија је први пут примењена 1984. годинe на бипедалном роботу WL12 на Васеда универзитету у Јапану. 

Од 1975. године рад Лабораторије за роботику Института Михајло Пупин био је усмерен ка пољу индустријске роботике.