Индустријско наслеђе чине материјални остаци индустријске културе која има историјску, технолошку, друштвену, архитектонску, културну и научну вредност. Појам индустријске археологије се појављује педесетих година 20. века, у исто време када је индустрија у Европи почела да стагнира. Индустријска археологија је интердисциплинарна наука која проучава све врсте историјских извора: документе, артефакте, људска насеља као и природне и градске пределе створене за индустрију или од ње, са циљем афирмације те категорије наслеђа у контексту друштвене и техничке историје ради разумевања наше индустријске прошлости и садашњости. Индустријско наслеђе Србије представља део европског научног и културног наслеђа.