Аутомат за свирање клавира – Фонола

Назив предмета: Аутомат за свирање клавира – Фонола

Произвођач: Hupfeld Musikinstrumentenwerke

Место и време настанка: Лајпциг, Немачка, око 1900. године

Димензије (cm): 110 . 55 . 95

Инвентарни број: Т:14.41

Први аутомати за свирање клавира појавили су се крајем 19. века у Америци. Фабрика Еолијан из Њујорка патентирала је 1900. године Пијанолу (Pianola), аутомат за свирање клавира, који је могао да одсвира 65 клавирских тонова. Нови тип пнеуматског аутомата под називом Фонола (Phonola), представио је 1902. године Лудвиг Хупфелд (Ludwig Hupfeld) из Лајпцига. 

Фонола је уређај који се прислања уз клавир. Пнеуматски систем покреће перфорирану папирну ролну на којој се налази музички запис. Он се затим преноси на дрвене чекиће обложене филцом који ударају по диркама клавира. 

Фирма Хупфелд је 1905. године развила и систем бележења тонског записа. Конструисала је мелограф, уређај за „снимање“ пијанистичког извођења на папирну траку, која се потом перфорира и са које се звучни запис репродукује уз помоћ Фоноле. 

Фонолу, вероватно једини такав сачувани аутомат у окружењу, Музеју је поклонио др Петар Марковић 2014. године.