Рачунар ЦЕР 10 – део аритметичке јединице

Произвођач: Институт Михајло Пупин

Место и време настанка: Београд, СФРЈ, 1956–1960. година

Димензије (cm): 161 . 95 . 23

Инвентарни број: Т:127.2

У Институту Борис Кидрич – Винча, 1956. године, под руководством прва два стручњака из ове области, Тихомира Алексића и Рајка Томовића, започело се са пројектовањем и израдом првог домаћег рачаунара, Цифарског електронског рачунара – CER 10. Рађен у комбинованим технологијама електронских цеви, релеја и транзистора, то је био један од првих пет самостално развијених рачунара у Европи. Овај прототип, који је у међувремену пресељен у Институт Михајло Пупин, завршен је и представљен јавности 1960. године, након чега је, уз одређене дораде, инсталиран у СКНЕ (Савезна комисија за нулкеарну енергију), у згради Танјуга, где га је користило Министарство спољних послова на пословима дешифровања. 

До 1975. године прављени су све напреднији модели серије CER рачунара, 11, 20 и 30, 202, 12, 101 и 111, чији корисници су били велика државна предузећа, установе и војска. 

CER 10 са својих шест двокрилних металних ормана и периферним јединицама, заузимао је климатизовану просторију од 80 квадратних метара и трошио је 10 kW/h електричне енергије. У њега је било уграђено 1750 електронских цеви и 1500 транзистора. Имао је примарну меморију од 4 килобајта и рачунао је средњом брзином од 50.000 операција у секунди, што је, поређења ради, милион пута мање меморије и 40.000 пута спорије од данашњег просечног кућног рачунара. 

Сачуване делове рачунара CER 10, 12 и 111 Музеју науке и технике поклонио је Институт Михајло Пупин 2006. године.