Произвођач: Галеника
Место и време настанка: Земун – Београд, СФРЈ, 1951. година
Димензије (cm): кутија: 6,7 . 3,6; лиобочица: 6,2 . 3,1
Инвентарни број: Т:11.7.643
Откриће пеницилина (1928), развијање технологије производње овог лека и његово увођење у медицинску праксу после Другог светског рата, епохално су променили медицину омогућивши успешно лечење бројних обољења. Бивша Југославија је била седма европска земља у којој се производио пеницилин. У првим поратним годинама, Агенција Уједињених нација за помоћ и обнову (UNRRA) је одлучила да Југославији поклони фабрику пеницилина због изразито лошег здравственог стања њеног становништва. УНРА је 1947. године у Канади купила фабрику фармацеутске фирме Мерк, у којој је први пут у свету примењена нова технологија производње пеницилина на бази дубинске ферментације. Фабричка постројења су монтирана у Београду, у Галеници, првој послератној државној фабрици за производњу лекова. Фабрика је пуштена у рад 25. маја 1949, а 31. августа исте године произведен је први југословенски пеницилин. Индустријска производња и клиничка испитивања лека започети су у јануару 1950. године. Решењем Комитета за заштиту народног здравља од 16. маја 1950. године, Галеници је одобрено стављање лека у промет. Под заштићеним именом Југоцилин (1953), лек се прозводио до 1996. године. Збирку предмета – сведочанстава историје производње југословенског пеницилина, Музеју Српског лекарског друштва поклонио је биолог др Петар Боснић, који се у Галеници три деценије бавио научним радом у области биосинтезе пеницилина.