Даљинар земаљске артиљерије

Назив предмета: Даљинар земаљске артиљерије

Конструктори: Михаило Петровић Алас, Милорад Терзић

Произвођач: Војнотехнички завод Крагујевац

Место и време настанка: Краљевина Србија, 1910. година

Димензије (cm): 5 . 4,5 . 6,3; 6,5 . 4,5 . 5; 5,5 . 2,5 . 4; Ø 6,5 . 5

Инвентарни број: Т:3.85

Истакнути српски математичар, истраживач, путописац, музичар и рибар, Михаило Петровић Алас (1868–1943), био је и изумитељ, заинтересован за примењену науку и инжењерство још од студентских дана. Петровићев иноваторски дух плодно се укрстио са још једном његовом каријером – војном. Године 1898. у Нишу je положио испит за чин резервног инжењеријског потпоручника. Читавог живота уредно се одазивао војним обавезама, а на војним стварима делаo је превасходно из осећања дужности према отаџбини. 

Први светски рат, као резервни капетан 2. класе, Петровић је већим делом провео у Швајцарској, у посланству Краљевине Србије, као ађутант принца Ђорђа Карађорђевића, радећи на шифрама. Године 1941. поново бива активиран, тада у чину резервног потпуковника. Отуда не чуди што се половина Петровићевих патената односи на војне примене. 

Нарочит значај има први Петровићев патент, даљинар земаљске аритљерије (француски патент број FR 1413.730, под називом Télémetre a sextant), који је заштитио 1910. године. Конструисао га је заједно са капетаном Тригонометријског одсека Географског одељења Главног генералштаба, касније генералом, Милорадом Терзићем (1880–1939). Даљинар је осмишљен за потребе Војнотехничког института у Крагујевцу и израђен је у непознатом броју примерака. Права на патент откупила је и руска војска. Уз Вечити календар произведен у Швајцарској, даљинар је једини Петровићев патент који је доживео производњу и примену. Године 2004, даљинар је Музеју поклонила Библиотека Српске академија наука и уметности.