Предавање професора Микеле Цампедрија - „Мурано – Ветро – Венеција – паралелне судбине“

„Био једном један БИП, какав БИП, страшан БИП“

У петак, 30.09.2022., одржана је презентација на тему: „Био једном један БИП, какав БИП, страшан БИП“, у Завичајном музеју Жарково, у организацији ТО Чукарица, Музеја града Београда и Музеја науке и технике - у оквиру Дана европске културне баштине.

Кораком кроз историју београдске старе индустрије

Поводом Дана европске баштине, Музеј науке и технике и Музеј Југославије организују две пешачке туре кроз Београд које ће се бавити развојем индустрије. Тура почиње 1. oктобра у 13 часова у Булевару деспота Стефана испред броја 111 и фокусираће се на једну од првих индустријских зона у Београду. 

Развој индустрије у Београду током 19. и прве половине 20. века текао је паралелно са ширењем града и у значајној мери утицао на његов просторни и урбанистички развој. Положај града на ушћу Саве у Дунав био је од великог значаја за развој индустрије, која је претежно била смештена изван централних делова Београда и тежила ка његовим ивичним и мање изграђеним просторима. На прелазу из 19. у 20. век уз обале двеју великих река формирали су се индустријски центри. Један од првих настао је уз саму обалу Дунава и простирао се од Дорћола до данашњег Панчевачког моста и даље ка Карабурми. 

Током шетње улицама Поенкареовом и Венизелосовом у суботу 1. октобра учесници ће имати прилику да упознају једну од првих индустријских зона у Београду, њен развој, али и гашење индустријских предузећа крајем 20. и почетком 21. века.  Осим тога, сагледаће и њихов (потенцијални) нови живот, односно пренамену, о чему ћемо говорити у Музеју науке и технике, који се налази у згради старе термоелектране, a током шетње проћи ћемо поред  Београдског памучног комбината, Дунав станице, Уметничке ливнице „Пластика“ и Платнаре.  

Тура је бесплатна и траје два сата, а учеснике ће по некадашњим индустријским зонама водити Ада Влајић и Рифат Куленовић, кустоси Музеја науке и технике.

КУСТОС МУЗЕЈА НЕНАД ЛУКИЋ ОДРЖАЋЕ ПРЕДАВАЊЕ У ОКВИРУ ДАНА ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ

Циклус предавања "Коста Стојановић – научник и државник"

Предавање Анице Вучетић "Са друге стране"

Организација: Биљана Јовић

Дизајн: Растко Ћирић

АНИЦА ВУЧЕТИЋ живи у Београду, Србија. Завршила је постдипломске студије ликовне уметности на Универзитету уметности у Београду. Бави се објектима, инсталацијама и мобилима, а од 1999. видео инсталацијама и видео амбијентима. Своје радове је излагала у Европи, Бразилу, Куби, САД, Јапану и Србији.

“Танка линија раздвајања нашег унутрашњег, психичког простора и простора који нас окружује, често нас завара и чини да поверујемо више ономе споља, опипљивом и материјалном.”

У својим видео инсталацијама и амбијентима истражује процес индивидуације и однос спољашњег и унутрашњег простора појединца. Бави се психолошким стањима, садржајима несвесног и сновима.

Она поставља покретне слике у простор као својеврсно позориште, у коме се садржаји са менталног екрана преносе у област стварности. За разлику од филма, могуц́а нарација њених видео амбијента је изграђена на нелинеаран начин, у простору, насумичним кретањем гледаоца између пројектованих слика. Просторно је разложена монтажа слика, оне су постављене симултано и могу се опажати једновремено, а посматрачу је остављена слобода да их повеже у својој перцепцији у одређени наратив.

http://anicavuc.wix.com/anicavucetic

https://vimeo.com/anicavucetic

О фабрикама и градовима - панел дискусија

Дисање на угаљ

Пази шта удишеш! Квалитет ваздуха и утицај загађења на човека

Предавања у оквиру изложбе "Форензика-више од века"

Музеј у Ноћи истраживача

Музеј науке и технике и Хемијски факултет у Београду су припремили серију експеримената који ће нам помоћи да разумемо како настају супстанце које загађују ваздух, шта узрокује ефекте стаклене баште и киселе кише.

Загађење ваздуха је једна од најозбиљнијих претњи по здравље савременог човека. Свакодневно смо сведоци све већег степена загађења у градовима широм Србије. Проблеми које са собом носи загађен ваздух су бројни, а ако желимо да заштитимо ваздух и сопствено здравље, пре свега морамо да разумемо како та загађења настају.

Важно је да знамо јер  ваздух постаје све опаснији за удисање!

Експеримент 1

Гас крив за глобално загревање

Сагоревањем органских једињења добијају се угљен-диоксид (CО2) и вода (H2О). Повећаном потрошњом фосилних горива ослобађамо много више CО2 у атмосферу него што природа може да поднесе. То нарушава разне равнотежне процесе на нашој планети, а уз то, CО2 делује као слој најлона у пластенику - то јест, задржава топлоту и подржава раст температуре. У реакцији сирћета и соде бикарбоне се ослобађа угљен-диоксид, који је у већој концентрацији тежи од ваздуха. Када садржај чаше се “сипа" на свеће, спречава се доток кисеоника при чему се свеће гасе. Ово је принцип рада неких апарата за гашење пожара.

Експеримент 2

Гас који обилно загађује

У ваздуху највише има азота, молекулске формуле Н2. То је инертан гас који нам не шкоди. Али, у близини спалионица или на локацијама где се ослобађају оксиданси, азот може да пређе у киселе азотове оксиде. Ови оксиди су опасни зато што доприносе ефекту киселих киша - киселост кише утиче на земљиште, на воду, на биљке и животиње који живе на одређеном станишту. Мало је познато, али киселе кише утичу и на наше споменике. Овде је приказан разарајући ефекат концентроване и разблажене азотне киселине (HNО3) на комадић бакра. За оне који желе да знају више - У обе реакције се издвајају оксиди азота само што се у разблаженој HNО3 издваја НО, док се у концентрованој HNО3 издваја NО2 који је токсичнији, што се види и по бојама.

Експеримент 3

Ко брже испарава?

Како је атмосфера смеша различитих гасова, врло је битно знати како се они понашају - посебно ако желимо да пратимо колико има загађујућих супстанци у ваздуху и где завршавају. Испарљивост је врло битна карактеристика хемикалија и може се користити за процену количине загађујуће супстанце која заврши у ваздуху. Етанол и вода су течности сличног изгледа, али веома различитих брзина испаравања. Према молекулској маси било би логичније да вода (18) испарава брже од етанола (36). Ипак, због интеракција између молекула воде (водоничне везе), етанол испарава и кључа на нижој температури.

Експеримент 4

Примена сублимације

Сублимација, односно прелазак чврсте супстанце директно у гасовиту уз загревање, може се применити за раздвајање компоненти из смеше. Ако имамо смешу две чврсте супстанце, као што су песак и нафтален, могу се раздвојити благим загревањем - нафтален сублимује, а песак остаје у посуди. Нафтален или нафталин је специфичног оштрог мириса и користио се да отера мољце из гардеробера.

Експеримент 5

Сублимација јода

Ваздух је смеша гасова, а када је загађен, садржи и супстанце које су штетне по нас. Већина чврстих супстанци у природи загревањем прелази у течно, па у гасовито стање. Међутим, има изузетака. Јод загревањем не прелази из чврстог у течно стање, већ у гасно, а ову физичку промену зовемо сублимација. Загревањем јода се ослобађају љубичасте паре, које затим прелазе у чврсто стање у контакту са хладним балоном.

Живот под маскама - Циклус предавања о ваздуху

Понедељком у 18 часова

9. март

Дисање на угаљ

Др Владимир Ђурђевић, Физички факултет Универзитета у Београду

Доминантни извор загађења и главни узрок климатских промена је сагоревање фосилних горива - угља, нафте и гаса. Тиме се емитује значајан број полутаната (PM, SOx, NOx ...) који нарушавају квалитет ваздуха али и CO₂ који није загађивач, али узрокује енергетски дисбаланс Земље, њено загревање, а последично и промене целокупног климатског система. Током предавања биће говора о основним чињеницама – ко емитује ове гасове, у којој количини и на које начине, као и о томе какве последице они остављају по квалитет ваздуха, здравље људи и климу. Део предавања биће посвећен и могућим решењима за побољшање тренутног стања.

16.март  / отказано!!!

Може ли се закрпити озонска рупа?

Јована Орлић,  Хемијски факултет Универзитета у Београду

Подсећање на хемијски састав атмосфере даће нам одговоре на то где се озон налази и како он утиче на живи свет. Ко (и шта) су непријатељи озона? Шта су озонске рупе?  Какав је озонски омотач данас, а какав ће бити сутра?

23. март  / отказано!!!

Арктик без леда - феномен „плавог океана“

Др Константин Илијевић,  Хемијски факултет Универзитета у Београду

Глобално отопљавање ће неизбежно довести до топљења целокупног леденог омотача на Арктику. Овај феномен ће убрзати низ сложених процеса (смањење албедо ефекта, отапање пермафроста, поремећај локалних ваздушних струјања, термалну експанзију океана) услед којих ће се климатске промене убрзати и наставити да се одвијају чак и када будемо свели емисију гасова стаклене баште на нулу. Када се очекује наступање овог феномена, које су његове последице и шта можемо учинити да га спречимо?

30. март  / отказано!!!

Пази шта удишеш! Квалитет ваздуха и утицај загађења на човека

Др Тијана Милићевић, Институт за физику у Београду, Универзитет у Београду

Проблем загађења ваздуха није само савремени проблем, мада из дана у дан постаје све актуелнији. Углавном су познати извори загађења на које наилазимо на отвореном, али колико познајемо загађење у затвореном простору? Шта знамо о PM честицама? Да ли су све оне подједнако опасне и како њихов хемијски састав (метали, органски полутанти) утиче на то колико су штетне. Предавање ће одговорити на питања Како се све може пратити загађење ваздуха, како оно утиче на човека, и како се процењује ризик  по здравље људи.

Предавања о интеракцији науке и уметности