Хемијска тврђава: 155 г. од открића периодног система елемената

18.4.  –  30.6.2024. године, Галерија 51, Музеј науке и технике – Београд.

Ауторке: др Јасминке Королије и др Љуба Мандић.

Кустос изложбе: музејска саветница Ања Радковић

Изложба „Хемијска тврђава“, ауторки др Јасминке Королија и др Љубе Мандић (Хемијски факултет Универзитета у Београду), реализована је поводом обележавања два значајна јубилеја: 190 година од рођења хемичара Дмитрија Ивановича Мендељејева и 155 година од открића и објављивања периодног система елемената.
Интерактивна изложба прати настајање и раст периодног система елемената и приказује животне и неживотне улоге хемијских елемената путем кратких прича: Јони метала и стисак руку, Спасилац Земље, Треће место у Униврзуму, Глас благе хистерије али и анстезије, Мали Луцифер, Сребро из глине, Шта повезује сунђер и коприву, Запис у коси, Једињења опасна, а стварају се у организму, Одбрана заснована на мирисним супстанцама елемената, „Молекулски такси“ кисеоника, Луд као шеширџија, Због њега нас ум напушта, „Итај, итај!“, Пацифиста међу најотровнијим металима, Аристократија у мору, Грумен од 112 кг… На изложби ће бити приказани и различити предмети, материјали, као и интерактивни експонати.
На изложби је приказано како се периодни систем мењао и растао све до 2010. године када је откривен 118 елемент тенесин. За изложбу је дабрано 28 хемијских елемената, најчешће присутних у нашем животу.

Дмитриј Иванович Мендељејев (1834-1907) је хемичар чије дело периодни систем елемената је једно од највећих открића у светској науци 19. века. Рођен је у сибирском граду Тоболску. Студирао је педагогију и хемију у Санкт Петербургу. Дипломирао је 1855. године. После одбране магистарске тезе студирао је природне науке у Паризу и Хајделбергу. Након студија се вратио у Русију и докторирао 1865. године. Био је професор хемије на Техничком институту и Универзитету у Санкт Петербургу. Мендељејевљева интересовања су била широка, бавио се прерадом нафте, угља, минералогијом, производњом гвожђа, педагогијом и филозофијом.

Хемијска тврђава је омаж творцу и његовом делу. Камени темељци за градњу ове тврђаве сакупљани су 80 векова, а њено грађење започео је Мендељејев 1869. године. На располагању је имао свега 63 камена – до тада позната 63 хемијска елемента. Огромно знање о њиховим својствима и атомским тежима омогућило му је да открије периодни закон. На основу њега је сваком елементу одредио тачно место у зидинама тврђаве, то јест периодном систему елемената. И не само то, оставио је празна места за елементе који ће тек бити откривени.

На почетку је Мендељејевљева таблица имала мало присталица међу научницима. О њој је почело да се пише тек када су откривена три хемијска елемента које је Мендељејев предвидео. Крајем осамдесетих година 19. века почиње постепено увођење периодног система у универзитетске уџбенике и наставу. Тако је 1890. године унет у уџбенике за студенте у Енглеској.

Везе Мендељејева са Србијом

За разлику од земаља на Западу у Србији већ 1874. године Сима Лозанић, хемичар, универзитетски професор, научник, први ректор Београдског универзитета, председник Српске краљевске академије, у универзитетском уџбенику из неорганске хемије помиње периодни закон и периодни систем елемената, што је било први пут ван ондашње Русије. У другом издању овог уџбеника из 1880. опширно пише о „Закону перијода”. Године 1904. Сима Лозанић је предложио Мендељејева за дописног члана Српске краљевске академије и он је исте године изабран.

Изложба је реализована средствима Министарства културе Републике Србије.