Facebook Instagram You tube
окт 10 2023 - окт 10 2023

MORTUI VIVOS DOCENT – КАД МРТВИ УЧЕ ЖИВЕ

Date
  • окт 10 2023 - окт 10 2023

Location

26.08.-1.12.2023.

Изложба интригантног назива, поводом обележавања стогодишњице наставе судске медицине на Медицинском факултету у Београду, у сарадњи Музеја науке и технике са Институтом за судску медицину Медицинског факултета Универзитета у Београду, отворена је у уторак, 26. септембра 2023, у Музеју науке и технике.

Изложба је названа „Mortui vivos docent (Мртви уче живе)“ по испису на зиду Обдукционе сале Завода за судску медицину. То је латинска изрека која се обично исписивала у анатомским амфитеатрима за дисекције или у обдукционим салама уопште. Требало је да укаже студентима на то да се структура тела и органа не може научити помоћу слика и схема, већ да треба учити на људском телу, дисекцијом.

Изложба је посвећена Миловану Миловановићу, првом наставнику судске медицине на Медицинском факултету и оснивачу Катедре за судску медицину, као и Института за судску медицину Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Експонати су из Форензичке збирке Института, формиране још 1898. године, коју је шира јавност до сада могла да види само у изузетним приликама. Занимљиви случајеви из судскомедицинске праксе ће бити представљени путем макроскопских и микроскопских препарата, фотографија, докумената, оружја и повредних оруђа, а изложбу употпуњују стара учила, уџбеници, атласи и лични предмети Милована Миловановића.

С обзиром да поједини експонати могу бити узнемирујући, препоручено је да посетиоци изложбе буду старији од 15 година.

Аутори изложбе су др Јелена Јовановић Симић, виши кустос Музеја науке и технике и др Слободан Николић, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Београду.

Почеци судске медицине у Србији

За историју судске медицине у Србији важна је 1865. година у којој је започела настава из те области на Великој школи у Београду. За студенте права, судска медицина је била један од обавезних предмета, али је предметни професор ангажован тек од школске 1865/66. године. За свршене правнике који нису учили судску медицину током студија, доктор Аћим Медовић је у јулу 1865. године одржао серију предавања која су потом и објављена као рукописно литографисано издање са 40 слика. Редовна настава започела је у јесен те исте године приступним предавањем Милана Јовановића Морског под насловом Природна наука у служби законодавства и правосуђа. До Првог светског рата судску медицину су предавали и доктори Аћим Медовић и Милан Јовановић Батут.

Тек крајем 19. века Србија је добила првог специјалисту патологије и судске медицине. Био је то доктор Едвард Михел, који је на иницијативу Српског лекарског друштва, као државни стипендиста, био послат на једногодишње усавршавање у Беч и Париз. Едварда Михела, прерано преминулог 1915. године од пегавог тифуса, на месту шефа Просектуре наследио је доктор Милован Миловановић, који је 1923. постао први професор судске медицине на Медицинском факултету и оснивач Завода, касније Института за судску медицину.

„Судскомедицинска делатност има вазда и само један циљ, а то је: истраживање и утврђивање Истине и Правде.“ – из приступног предавања проф. Милована Миловановића одржаног студентима медицине 10. новембра 1924. године, у амфитеатру Судскомедицинског завода.

 

уторак - недеља 11-18ч

300 динара – појединачна карта 500 динара – породична карта

Музеј науке и технике Скендербегова 51 11158 Београд (Градски превоз: трамваји 2, 5, 10, аутобуси 26, 79)