О фабрикама и градовима

Након распада Југославије, нестанка социјализма и током “процеса транзиције” однос према индустрији у великој мери је измењен и обележен масовним гашењем фабрика на просторима бивших југословенских република. Приватизације, стечаји или гашења фабрика у знатној мери су утицали на промену положаја радника у друштву док су саме грађевине у извесном броју случајева уништене како би створиле простор за нове грађевинске инвестиције или напуштене и временом претворене у индустријске руине. Ови комплекси, неретко у потпуности напуштени и запуштени, често се перципирају као непожељни и као претња, али чињеница је да они са собом носе и бројне могућности у развоју градова не само због своје позиције, развијене инфраструктуре и јединствене конфигурације, већ и због чињенице да су то простори који пружају могућност новог урбаног развоја.

Оваква ситуација отворила је врата урбанистичким и архитектонским интервенцијама, меморијализацији и интерпретацији, а велики број напуштених индустријких фабрика и комплекса који све чешће постаје предмет истраживања, друштвених, историјских, архитектонских, урбанистичких и уметничких.

Иако је основна мотивација за трансформацију ових комплекса пре свега економска, све више пажње се посвећује одрживом развоју који укључује и еколошку рестаурацију, очување културног наслеђа, економски развој као и потребе локалне заједнице.