Проналазаштво и патентна заштита у Србији

Пратећи програм уз изложбу „Чувари иновација – 100 година од првог српског патента“, предавање на тему Савремени трендови у патентирању код нас и у свету, Даниеле Златић Шутић (Завод за интелектуалну својину Републике Србије) и Стратегија патентирања Николе Тесле, др Снежане Шарбох (Завод за интелектуалну својину Републике Србије), ће се одржати у понедељак, 24. фебруара 2025. године, у 18 часова, у Музеју науке и технике, у Галерији 51 (улаз из Добрачине 51).
Улаз на програм је слободан.

Проналазаштво и патентна заштита у Србији

Друга индустријска револуција, у периоду од 1870. до 1914. године, доноси убрзани технолошки развој што је условило усвајање Париске конвенције о заштити индустријске својине, 1883. године. Краљевина Србија била је међу првих 11 земаља потписница ове конвенције, иако је стекла независност само пет година раније. Будући да у том периоду Краљевина Србија није имала надлежни орган који би издавао патенте, проналазачи су своје проналаске штитили у Аустроугарској, Француској, Великој Британији и САД. Далеко значајније проналаске у том периоду створили су српски проналазачи који су живели и радили у другим земљама – Никола Тесла (САД), Михајло Пупин (САД), Огњеслав Степановић Костовић (Русија), Андрија Радовановић, главни инжењер Шкоде у Плзену, као и Милутин Миланковић који је у то време живео и радио у Бечу.

У Краљевини СХС тек 1920. године стечени су Услови за оснивање Управе за заштиту индустријске својине, у чијој надлежности су били послови у вези са заштитом патената, узорака, модела и жигова, а њен следбеник је данашњи Завод за интелектуалну својину. Први Закон о заштити индустријске својине усвојен је 1922. године. Завод за интелектуалну својину у својој дугој историји пратио је судбину осам држава – од Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца до Републике Србије, у којима је био централни орган надлежан за послове индустријске својине, иновирајући прописе и законе у складу са светским трендовима, а од 1994. године надлежан је и за послове ауторских и сродних права. Наши савремени закони за заштиту патената усклађени су са европским прописима, Република Србија потписница је скоро свих међународних уговора у области патената, а Европској патентној организацији приступила је 2010. године.