Алат за дување стакла

Произвођач: Српска фабрика стакла

Место и време настанка: Параћин, СФРЈ, око 1980. године

Димензије (cm): 174 . 85,4 . 48; 67 . 67 . 45; 10,3 . 11,5 . 1,6; 3,2 . 3,2 . 15,5; 18 . 18 . 28,8; 8 . 8 . 17

Инвентарни бројеви: Т:79.3; Т:79.29; Т:79.19; Т:79.28; Т:79.18/1; Т:79.18/2

Стаклодувачка клупа, стакларски лонац, стакларске маказе, стаклодувачка лула са месинганом цајзлом, калуп за машински дувано стакло са узорком

Производња стакла била је позната још у старом веку. Најстарији сачувани рецепт забележен је на глиненим плочицама асирског краља Ашурбанипала (668–626. п .н. е): „Узети 60 делова песка, 180 делова пепела од алги и 5 делова креде – и добићете стакло“. 

Техника ручног дувања стакла развијена је у 2. веку старе ере у Сирији где су у употреби биле металне стаклодувачке луле дужине 100–150 cm са отвором пречника 1 cm и дрвеним писком. Ова техника је до данас у основи остала иста. Из стакларског лонца који се налази у пећи, стаклодувачком лулом се захвата стакларска маса коју стаклодувач обликује дувањем кроз писак (цајзлу), стално окрећући лулу. Маказе служе за одсецање и прихватање стаклене масе. У обликовању коначног производа стаклодувач се служи и другим специјализованим ручним алатом. 

Производња стакла у Србији је започела оснивањем фабрике стакла у Јагодини 1846. године. Након њеног гашења, 1907. године је основана Српска фабрика стакла Параћин. Са 350 запослених и машинама делимично преузетим из јагодинске фабрике, исте године је започела производња шупљег и пресованог стакла. 

Фабрика после Другог светског рата постаје највећи произвођач стакла у бившој Југославији. Раст потребе за стакленом амбалажом доводи до увођења нових технологија производње, које постепено потискују традиционалне технике дувања стакла. Данас се техника ручног дувања стакла користи за израду луксузних и уметничких предмета, као и за лабораторијске потребе. Српска фабрика стакла Параћин поклонила је Музеју овај алат 2015. године.