Аспиратор бластоцисте – инструмент за ембриотрансфер

Аутор: Петар Радовић

Произвођач: Reichard Wolf G.M.B.H.

Место и време настанка: Книтлинген, Савезна Република Немачка, 1970/71. година

Димензије (cm): 31,3 . 6,8; 11,8 . 4,5

Инвентарни број: Т:11.1.7

Појам ембриотрансфер данас се првенствено повезује са хуманом репродукцијом и вантелесном оплодњом (In Vitro Fertilisation – IVF). Прва „беба из епрувете“ рођена је 1978, а пионир у овој области, британски научник Роберт Едвардс (Robert Edwards, 1925–2013), добио је Нобелову награду за медицину/физиологију. Међутим, мање је познато да је на идеју преноса ембриона и то баш у сврху остваривања материнства, први у свету дошао југословенски гинеколог-акушер др Петар Радовић (1916–2011). Радовићева замисао састојала се од „преузимања“ ембриона у раној фази развића, у стадијуму бластоцисте, од биолошке мајке и његовог „пресађивања“ жени која услед непроходности јајовода не може да затрудни. 

Радовић је своју идеју представио на V светском конгресу за гинекологију и акушерство у Сиднеју 1967. године, изазвавши велико интересовање у стручним круговима. У то време је Едвардс са својим сарадником др Патриком Стептоом (Patrick Steptoe, 1913–1988) већ истраживао могућности хумане репродукције у лабораторијским условима, али са циљем изучавања генских промена код ембриона. Тек 1968, Едвардс и Стептоу су повезали процедуре IVF и ембриотрансфера у циљу остваривања потомства. 

Радовић није успео да обезбеди финансијска средства за свој пројекат од Заједнице медицинских научних установа Социјалистичке Републике Србије. Конструисао је инструмент за аспирацију и трансфер ембриона, произвео га у Немачкој и започео процедуру заштите патента. Инструмент, за који се сматра да никада није био коришћен, Музеју је 2012. године поклонила супруга др Радовића, госпођа Мирјана Радовић.